Киняргванда

Босьтöм Википедияись
Киняргванда
Ас ним: Ikinyarwanda
Муэз: Руанда, Уганда, ДР Конго
Веськӧтлан статус: Руанда
Баитіссезлӧн лыдыс: 12 млн
Рейтинг:
Кыв увтыррез: Нигер-Конго кыввез
Классификация: нигер-конго кыввез
Бенуэ-Конго увтыр
Бантои группа
Банту группа
Банту кыввезлöн J/D зона
J/D61 группа
Гижан системаыс: латин (руанда анбур)
Кыв коддэз
ISO 639-1 rw
ISO 639-2 kin
Википедияын
Кыв юкӧт: [1]
Юкӧтлӧн ним:


Киняргванда нето Няргванда кыв / Руандаись кыв (няргв. Ikinyarwanda , Ururimi rw’Ikinyarwanda) — этӧ нигер-конго вужись банту группаӧ пыран кыв. Руандаись кыв вылын баитӧны 12 млн морт, унажыксö Руандаын да Угандаын.

Няргванда кыв босьтöмась веськöтлан кыв туйö Руандаын. Сылöн вариант, Рунді кыв, лыддьöны веськöтлан кывнас лунвылас куйлан Бурундіын.[1]

Кыдз Руандаын, сідз и Бурундіын отирыс тэчöм куим этносісь: хуту (84%), тутсі (15%) да тва (1%) (пигмей отир). Но быдöнныс баитöны öтік кыв вылын, кöдö перво вöлöма хутулöн.

Диалекттэз[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

Няргванда кылын 11 диалект:

  • Итирера (ikireera)
  • Итигойи (ikigoyi)
  • Идисозо (igisoozo)
  • Идитига (igikiga)
  • Идишобдё (igishobyo)
  • Олучига (oluciga)
  • Идихаву (igihavu)
  • Урураши (ururashi)
  • Амаши (amashi)
  • Итияка (ikiyaaka)
  • Итиняндуга (ikinyanduga)

Фонетика[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

Няргванда кылын 30 торьяшы.

Шумашыэз[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

Шумашыэз няргванда кылын 25-а.

  вылісь тырп кывйыв кывшӧр кывбӧр горш
улісь тырп улісь пиннез вылісь пиннез альвеола палатум одз палатум бӧр велум
чаналан мезмыт w j
нумган m n ɲ ŋ
орддян-зэгалан ɾ
тыр шума поткӧтан гортӧм p t c k
гора   d ɟ ɡ
зыртчан гортӧм   f s ʃ ç h
гора β v z ʒ
гартчан гортӧм   ts (?) ʧ (?)
гора        

Тыргора шыэз[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

Нярванда кылын вит тыргора шы:

  пыдына
матісь шӧрись ылісь
лэбтöм вылына i   u
шӧрöдз e   o
лажмыта   a  

Тоннэз[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

Няргванда кыв тональнöй кыввез коласын.

Руанда анбур[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

Няргванда анбур лöсьöтöм латынь анбурись, кытісь босьтöмöсь 24 шыпас.

A B C D E F G H I J K L M N O P R S T U V W Y Z
a b d e f g h i j k l m n o p r s t u v w y z

¹ c = ч

Латин анбурись q да x няргванда кылын абуöсь.

Кыдз лыддьöтны шыпассэз[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

d, f, g, k, m, n, p, s, t, v шусьöны кыдз коми д, ф, г, к, м, н, п, с, т, в.

a, o, u, i, e кыдз коми а, о, у, и, е

Аскодя шусян шыпассэз:

Орфогр. IPA коми
w /w/ слогтöм у
h /h/ гортöм ловшы
b /β/ б/в
c /ʧ/ ч
j /ʒ/ ж
l /ɾ/ р/л
r /ɾ/ р/л
y /j/ й
z /z/ з

Шыпас чукöррез, кöдна мыччалöны öтік шы:

Орфогр. IPA коми
sh /ʃ/ ш
ny /ɲ/ нь
ty //
dy //
cy /c/ ть
shy /ç/ сь
jy /ɟ/ дь

Лыддьöтан кылын да басниын Тегари гöгöр к да г матісь тыргораэз одзын пöртчöны ть да дь шыэзö:

  • 'ki' = ти
  • 'ke' = те
  • 'gi' = ди
  • 'ge' = де

Мукöд шыпас чукöррез лыддьöны аскодя:

Орфогр. IPA коми
mw /mŋ/ мнг
pw /pk/ пк
bw /bɡ/ бг
rw /ɾɡw/ ргв
tw /tkw/ ткв
dw /dɡw / дгв
cw /tʃkw/ чкв
sw /skw/ скв
my /mɲ/ мнь
by /bɟ/ бдь
ry /ɾɟ/ рдь
nt /nh/ нх
mp /mh/ мх
nk /ŋk/ нгк
nn /niŋ/ нін

Кывпомись a, e да i öшöны баиттöн, локтö кö ны сьöрö тыргораöн пондöтчан кыв. То Руанда гимнын гижöны сідз:

Reka tukurate tukuvuge ibigwi wowe utubumbiye hamwe twese Abanyarwanda uko watubyaye berwa, sugira, singizwa iteka.

а шуöны:

"Reka tukurate tukuvug' ibigwi wow' utubumiye hamwe twes' abanyarwand' uko watubyaye berwa, sugira singizw' iteka."

Кывлад[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

Ним[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

Быд субстантив бердын эм

  • содтöт (u, i, a)
  • префикс (mu, ba, mi, ri, ma, ki, bi, n, ru, ka, tu, bu, ku, ha)
  • кыввуж (унажыксö аркмöм кадакылісь).

Няргванда кылын субстантиввез юксьöны 16 классö. Мукöдкоста ныись керöны 10 гоз, мыля уна эманиммезлöн унаö да öтікö лыддян формаэз пырöны öтік классö. Улісь табличаын мыччалам субстантиввезлісь 16 класс и кыдз нійö унажыксö гозйöтöны.

Префикс Классификация Лыд Вежöртас Мыччалан
Банту Кокс ???
umu- 1 1 öтік морт umuntu – морт
aba- 2 уна abantu – отир
umu- 3 2 öтік пуэз, кусттэз, паськытіннэз umusozi – мыс
imi- 4 уна imisozi – мыссэз
iri- 5 5 3 öтік мыйкö уна, лысин торрез, кизерторрез iryinyo – пинь
ama- 6 5/8/9 3/8/9 уна (сідзжö субстанчаэз) amenyo – пиннез
iki- 7 4 öтік öтласа, паськыт нетö аскодя öнджаэз ikintu – квам
ibi- 8 уна ibintu – кваммез
in- 9 3 5 öтік быдмассэз, пода да гортісь кöлуй inka – мöс
in- 10 3/6 5/6 уна inka – мöссэз
uru- 11 6 öтік берся urugo – горт
aka- 12 7 öтік учöтмöтан формаэз akantu – öнджаок
utu- 13 уна utuntu – öнджаоккез
ubu- 14 8 n/a абстрагируйтöм ниммез, кытшöмалöммез да сулалöммез ubuntu – generosity
uku- 15 9 n/a керöммез, кадакывсянь аркмöм ниммез, герунддэз ukuntu – means
aha- 16 10 n/a местаэз ahantu – места

Унаö лыддян[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

  • ikirengeibirenge кок – коккез
  • ikimeraibimera быдмас – быдмассэз
  • igitiibiti пу – пуэз
  • umugaboabagabo айка – айкаэз
  • umugoreabagore инька – инькаэз
  • umwanaabwana кага – челядь
  • umusoziimisozi керöс – керöссэз
  • iryinyoamenyo пинь – пиннез
  • ifiamafi чери – чериэз
  • inzuamazu керку – керкуэз
  • ururabyoindabyo дзоридз – дзоридззез
  • ururimiindimi кыв – кыввез
  • urukwavuinkwavu кöч – кöччез

Лыдниммез[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

  • rimwe – ӧтiк
  • kabiri – кык
  • gatatu – куим
  • kane – нёль
  • gatanu – вит
  • gatandatu – квать
  • karindwi – сизим
  • umunani – кыкъямыс
  • icyenda – ӧкмыс
  • icumi – дас
  • cumi na rimwe – дас ӧтiк
  • cumi na kaviri – дас кык
  • cumi na gatatu – дас куим
  • cumi na kane – дас нёль
  • cumi na gatanu – дас вит
  • cumi na gatandatu – дас квать
  • cumi na karindwi – дас сизим
  • cumi n’umunani – дас кыкъямыс
  • cumi n’icyenda – дас ӧкмыс
  • makumyabiri – кыкдас
  • mirongo itatu – 30
  • mirongo ine – 40
  • mirongo itanu – 50
  • mirongo itandatu – 60
  • mirongo irindwi – 70
  • mirongo inani – 80
  • mirongo cyenda – 90
  • ijana – сто
  • igihumbi – сюрс


Кадакыв[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

Инфинитив мыччалö префикс gu- нето ku- (тыргора одзын kw-). Вежласико инфинитив префикс туйö петö класс мыччылан префикс. Кад мыччалöны торья инфикссэзöн.

öтікö лыддян тыргора одзын öтікö лыддян унаö лыддян тыргора одзын унаö лыддян
I a- y- ba- b-
II u- w- i- y-
III ri- ry- a- y-
IV ki- cy- bi- by-
V i- y- zi- z-
VI ru- rw- zi- z-
VII ka- k- tu- tw-
VIII bu- bw- bu- bw-
IX ku- kw- a- y-
X ha- h- ha- h-

Нимвежаннэз туйö кышалöны префикссэз:

  • 'ме' = n-
  • 'тэ' = u-
  • 'сія' = y-/a- (м.ш. öтікö лыддян 1 класс префикс)
  • 'мийö' = tu-
  • 'тійö' = mu-
  • 'нія' (отир) = ba- (м.ш. унаö лыддян 1 класс префикс)

Кад мыччалöны.

  • Öння кад (ингл.'I do'): - (абу инфикс)
  • Самой öння кад (ингл. 'I am doing'): -ra- (сы туйö -da-, кöр сы одзын n)
  • Лоан кад (ингл.'I will do'): -za-
  • Дыр кыссян кад ('I'm still doing'): -racya-

Чулалöм кадсö мыччалöны öнні да самöй öння кад инфикссэза формаэз дынö аспект суффикссэз содтöмöн.

Сёрниэз[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

  • igikomi – коми кыв
  • mu gikomi – комиöн
  • ikinyarwanda – няргванда кыв
  • mu kinyarwanda – няргвандаöн
  • Witwa nde? – Кыдз тэнö шуöны?
  • Nitwa ... – Менö шуöны ...
  • Yego – Но
  • Oya – Не, абу, ог
  • Bite? – Мый лоис?
  • Mwaramutse – Бур асыв
  • Amata – Йöв
  • Ejo – Тöн
  • Ejo hazaza – Ашын
  • Nzaza ejo – Локта ашын
  • Ubu – Öні
  • Ubufaransa – Франс
  • Ubwongereza – Инглишму
  • Amerika – Америка
  • Ubudage – Немечму
  • Ububirigi – Белхия
  • Uburayi – Европа

Ыстісяннэз[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

  1. Ethnologue, 15th ed.

References[вильмӧтны | Вильмӧтны код]

  • Дубнова Е. З. Язык руанда. — М.: Наука (ГРВЛ), 1979. — 109 с. — (Языки народов Азии и Африки).
  • Gordon, Raymond G., Jr. (ed.) (2005) (инглиш кыв вылын). Ethnologue: Languages of the World (15th ed. ed.). Dallas: SIL.
  • Habumuremyi, Emmanuel et al. (2006) (инглиш кыв вылын). IRIZA-STARTER 2006: The 1st Kinyarwanda–English and English–Kinyarwanda Dictionary. Kigali: Rural ICT-Net.
  • Jouannet, Francis (ed.) (1983) (франсуз кыв вылын). Le Kinyarwanda, langue bantu du Rwanda. Paris: SELAF.
  • Kimenyi, Alexandre (1980) (инглиш кыв вылын). A Relational Grammar of Kinyarwanda. University of California Press.

External links[вильмӧтны | Вильмӧтны код]